Šta je IPARD?

IPARD je pretpristupni program Evropske unije, a kada je reč o Srbiji on se odnosi na period od 2014. do 2020. godine. IPARD je sastavni deo IPA-e (Instrument pretpristupne pomoći, eng. Instrument for Preaccession Assistance) odnosno njegova 5. komponenta, koja se odnosi na ruralni razvoj.

Dakle, program IPARD predstavlja jednu od prioritetnih oblasti IPA-e, namenjenu ruralnom razvoju, a da bi zemlja koja je dobila status kandidata za članstvo u EU, poput Srbije, mogla da koristi novac iz tog programa, najpre mora da uspostavi poseban sistem za njegovo planiranje, dodelu i kontrolu, koji se zasniva na konceptu i pravilima koje postoje u okviru Zajedničke poljoprivredne politike – ZPP, za čije sprovođenje je neposredno zadužena Glavna uprava za poljoprivredu i ruralni razvoj – DG-AGRI, na čijem je čeli trenutno komesar Fil Hogan (Phil Hogan).

Glavni cilj usklađivanje naše poljoprivrede s EU standardima
Osnovni ciljevi programa IPARD su pružanje podrške u usklađivanju sa evropskim standardima u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i davanje doprinosa održivom razvojupoljoprivrednog sektora i ruralnih područja. Karakteristika ovog instrumenta je da se sprovodi bez prethodnih kontrola Evropske komisije.

Mere podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju

IPARD programom su definisane mere podrškeruralnom razvoju u skladu sa aktuelnim EU uredbama, a one se odnose na:

  • ulaganje u fizičku imovinupoljoprivrednih gazdinstava;
  • investiranje u preradumarketing poljoprivrednih proizvoda (prioritetni sektori su mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, kao i sektor voća i povrća);
  • ulaganje u diverzifikacijuposlovnih aktivnosti na gazdinstvu;
  • pripremanje i sprovođenje lokalnih akcionih strategija– LIDER pristup (LEADER);
  • agroekološke mere i organsku poljoprivredu.

Ko će moći da konkuriše za novac iz IPARD-a?

Kada program stupi na snagu, za dobijanje novca iz IPARD-a će moći da konkurišu poljoprivrednici, preduzetnici, pravna lica (zadruge) i poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa uslovima koji su definisani za svaku od nevedenih mera. Korisnici mera će takođe morati da ispune opšte i specifične uslove za svaku od navedenih mera. Drugim rečima, da bi poljoprivredna gazdinstva uopšte mogla biti upisana u taj Registar, ona moraju biti određene veličine i kapaciteta, dok je za pojedine mere programa IPARD propisana minimalna veličina poseda, najmanji broj grla stoke, kapacitet sakupljenog mleka i ostali specifični uslovi koje poljoprivredno gazdinstvo mora da ispuni prilikom konkurisanja.

Devet mera u tri prioritetne ose

Važno je napomenuti da program IPARD ima dvostruki cilj:

  • da pruži pomoć za sprovođenje acquis-a u vezi sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom – ZPP;
  • da doprinesu održivoj adaptacijipoljoprivrednog sektora i ruralnih područja u zemljama kandidatima za članstvu u EU.

Ti ciljevi se moraju ispuniti sprovođenjem devet različitih mera u okviru tri prioritetne ose:

  1. poboljšanje efikasnosti tržištai implementacija standarda zajednice kroz:
  • ulaganje u poljoprivredna gazdinstvaradi restrukturiranja i nadogradnje prema standardima Evropske unije;
  • investiranje u preradumarketing poljoprivrede i ribljih proizvoda za restrukturiranje i nadogradnju na standarde EU;
  • podrška uspostavljanju grupa proizvođača.
  1. pripremne aktivnosti za sprovođenje agroekoloških merai LIDER kroz:
  • pripremu za sprovođenje akcija vezanih za životnu sredinuselo;
  • pripremu i implementaciju lokalnih strategijaruralnog razvoja.
  1. razvoj ruralne ekonomije
  • unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture;
  • razvoj i diverzifikacijaruralnih ekonomskih aktivnosti;
  • obukapoljoprivrednika;
  • tehnička pomoć.

Procedura za konkurisanje

Procedura konkurisanja za podsticaje sastoji se od sledećeg: Uprava za agrarna plaćanjaraspisuje godišnje konkurse, prihvata konkursnu dokumentaciju i obrađuje je, priprema relevantne priručnike za konkurisanje, odobrava podsticajna sredstva. Korisnici zatim podnose kompletnu dokumentaciju Upravi za agrarna plaćanja. Na osnovu podnetih prijava Uprava sprovodi administrativnu proveru i kontrolu pre odobravanja zahteva, u toku sprovođenja zahteva, pre isplate novca i pet godina nakon isplate. Zahtevi se na kraju rangiraju na osnovu jasno definisanih kriterijuma.

 

Srbija i dalje čeka na primenu IPARD programa

Iako, je prema najavama tadašnjih predstavnika vlasti primena programa IPARD i korišćenje 175 miliona evra iz njegovog fonda trebalo da počne još u jesen 2015. godine, do dana današnjeg se to nije dogodilo. Glavni razlog kašnjenja je to što se i dalje čeka akreditacija Agencije za agrarna plaćanja koja deluje u sastavu Ministarstva poljoprivrede republike Srbije i koja je zadužena da sprovede postupak upravljanja raspodelom i kontrolom novca. Poslednja informacija je da će Srbija zeleno svetlo dobiti u novembru.

U EU ista prava na podsticaje za sve registrovane poljoprivrednike

Kada naša zemlja uđe u Evropsku uniju, pravo na direktnu pomoć imaće svi registrovani poljoprivrednici koji poštuju pravila proizvodnje u vezi sa zdravljem ljudiživotinja i biljaka, koji štite životnu sredinu, kao i oni koji zemljište održavaju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom. Tada će svi proizvođači iz Srbije ostvariti ista prava na podsticaje kao i njihove kolege iz država dotadašnjih članica Unije.

Visina podsticaja se postepeno usklađuje

Međutim, visina podsticaja će postepeno biti usklađivana do nivoa koji važi za države stare članice. Takav pristup obrazložen je činjenicom da bi izjednačen iznos podrške u momentu priključenja doveo do znatno višeg dohotka poljoprivrednika nove države članice u odnosu na druge kategorije zaposlenih u privredi.

Šta raditi dok čekamo na IPARD?

Ipak, dok se to ne dogodi Srbiji ostaje da učini sve što je moguće da Agencija za agrarna plaćanja dobije akreditaciju, a naši poljoprivrednici da počnu s obukama kako bi mogli da koriste novac iz programa IPARD.

Autor: Marinko Tica

Poljoprivredni portal Agroklub.rs

Nazad