Fiskalni vetar u leđa ekologiji

Fiskalni savet je 26. juna priredio prijatno iznenađenje ekološkoj stručnoj zajednici, izjavom njegovog predsednika da je potrebno uložiti više sredstava u zaštitu životne sredine! Izjava je data na konferenciji Fiskalnog saveta koja je dobila vidnu pažnju značajnih medija u zemlji.

[1] Predsednik Fiskalnog saveta saveta je zatim izneo više stavova po brojnim pitanjima od značaja za životnu sredinu. Istaknuto je da je potrebno povećati izdvajanja na životnu sredinu na 1% BDP-a (ukazujući, pritom, da druge zemlje Centralne i Istočne Evrope izdvajaju oko 2%). To bi, prema njegovim rečima, predstavljalo povećanje u odnosu na postojeća izdvajanja od 0,7% BDP-a. Predsednik Fiskalnog saveta je zatim nabrojao probleme u konkretnim sektorima (voda, energetika, otpad itd.), i veoma jezgrovito ukazao na potrebna ulaganja (kao što je več poznato – reč je o milijardama evra) kao i na štetu koju postojeća zapuštenost životne sredine izaziva per se (npr. skraćenje životnog veka građana usled zagađenja) odnosno kao posledica neusaglašavanja sa standardima EU (plaćanje novčanih kazni nakon pristupanja EU). Ali to nije sve, jer iz Fiskalnog saveta stiže još jedna važna poruka, a to je da ulaganje u životnu sredinu može doprineti rastu bruto društvenog proizvoda! Osim toga, Fiskalni savet dotiče i pitanje postojećih institucionalnih rešenja, konkretno usku nadležnost postojećeg Ministarstva zaštite životne sredine osnovanog prošle godine.

[2] Da li se zaista 0,7% BDP-a izdvaja na životnu sredinu moguće je diskutovati jer stavovi izneti kako u zvaničnim dokumentima tako i u izjavama zvaničnika ove zemlje ukazuju da je taj udeo može biti i niži. No bez obzira na korišćenu metodologiju proračuna, opšti je konsenzus da je izdvajanje nedovoljno i da čak i 1% nije optimum (naročito za državu kandidata za članstvo u EU), iako je svakako i takvo povećanje dobrodošlo, makar na kratkoročnom planu. To je pod uslovom da se prikupljenja sredstva adekvatno koriste (na značaj namenskog trošenja sredstava od ekoloških naknada isto je ukazano na konferenciji Fiskalnog saveta), a što u ovom trenutku nije uvek slučaj.

[3] Konstatacija o uskoj nadležnosti novog Ministarstva zaštite životne sredine kao i informacija o potencijalu zaštite životne sredine da pozitivno utiče na ekonomski rast  svakako nisu novost. Naime, već je poznato da (pametno) ulaganje u zaštitu životne sredine može umanjiti troškove zdravstva, povećati radnu sposobnost stanovništva i uvesti nove efikasnije tehnologije i očuvati ograničene resurse, količinski i po kvalitetu.
[4] Međutim, ono što je značajno jeste ko je takvu izjavu dao a to je u ovom slučaju čelna osoba Fiskalnog saveta. To je pokazatelj da se stare priče (ekološki izazovi i šanse) u oblasti životne sredine sada javljaju i u drugim institucijama koje se tradicionalno nisu ovom oblašću toliko bavile ili joj nisu pridavale neku veliku pažnju.

I tu dolazimo do možda ključnog značaja ove konferencije, a to je njen simbolički a možda i politički značaj. Srbija je proteklih godina veliku pažnju pridavala upravo fiskalnoj politici, konkretno fiskalnoj disciplini i smanjenju deficita. Zarad tog cilja, preduzimane su brojne mere „stezanja kaiša“, od smanjenja plata i penzija, do ukidanja određenog broja agencija. U oblasti životne sredine, ukidanje fonda za životnu sredinu kao i ukidanje namenskog karaktera naknadama za zaštitu životne sredine (kao i drugim naknadama) mogu se posmatrati i u tom svetlu. Sada, međutim, imamo novi signal upravo od institucije kojoj je fiskalna politika najveća briga, da u oblasti životne sredine postoje značajni problemi, da je potrebno povećati ulaganja u taj sektor, a sve to „krunisano“ ohrabrujućom procenom da zaštita životne sredine i ekonomski razvoj mogu ići ruku po ruku. Prema tome, navedene poruke dolaze od jedne značajne institucije koja se inače životnom sredinom ne bavi ali čak i ona uviđa da je vreme došlo da se veća pažnja prida ovoj oblasti.

Teško je u potpunosti odgovoriti na pitanje zašto je takva izjava baš sada data, ali, po svemu sudeći, treba je posmatrati u kontekstu određenih rezultata postignutih u pogledu fiskalne konsolidacije kao i intenziviranja napora u pogledu usaglašavanja sa zahtevima iz Poglavlja 27 (konkretno izrade Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 u cilju otvaranja ovog poglavlja). Prema tome, u sadejstvu pomenutih faktora, stiče se utisak da značajne informacije u vezi sa životnom sredinom, polako dobijaju pažnju i drugih institucija,  ističući time životnu sredinu na mapi javnih politika Srbije.
Koliko će dosadašnja aktivnost Fiskalnog saveta imati odjeka kod drugih institucija i donosilaca odluka u Srbiji (npr. Ministarstvo finansija) ostaje da se vidi. Fiskalni savet po svojim funkcijama, ne može donositi suštinske odluke koje bi obezbedile obrt u dosadašnjem tretiranju ekološke politike kao oblasti od sekundarnog značaja u odnosu na druge teme. No bez obzira na to, navedene izjave svakako da nisu zanemarljive i zajedno sa delovanjem drugih državnih institucija, civilnog društva, privrednog sektora, akademske javnosti i medija mogu doprineti većoj ulozi ekoloških pitanja u procesu donošenja odluka (kao i povećanju svesti samih građana o značaju ove teme). U tom smislu, izjava predsednika Fiskalnog saveta zaslužuje reči hvale, u očekivanju da će se zalaganja Fiskalnog saveta na ovom polju nastaviti i u narednom periodu.

[1] RTS: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3181792/petrovic-budzet-usao-u-mirnije-vode.html N1 (online i TV): http://rs.n1info.com/a399226/Vesti/Fiskalni-savet-Srbija-medju-najzagadjenijim-zemljama-u-Evropi.html i Euractive: http://www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/12791-srbija-meu-najzagaenijim-zemljama.

[2] Autor je o tome već pisao u drugom blogu (Zeleno svetlo za zeleno ministarstvo). Naime Ministarstvo u okviru svojih nadležnosti nema sve nadležnosti i sve institucije koje su relevantne za životnu sredinu, naročito u kontekstu pristupnih pregovora (npr. ograničena nadležnost u sektoru voda, šumarstva, energetike itd.).

[3] Više o ovoj temi i studiji: Maksimović D. Šipka. S. Lokalne finansije i životna sredina: Koji su ključni problemi i moguća rešenja?. Beograd, 2017. Dostupno na: http://cep.org.rs/publications/lokalne-finansije/.

[4] Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine (za period 2011 – 2030.) čak ukazuje na ekonomske dobiti ulaganja u životnu sredinu od rasponu 11-41 milijardi evra! To su veoma okvirne procene, koje svakako treba uzeti sa zdravom dozom rezerve, ali ipak reč je podacima iz (još uvek važećeg) zvaničnog strateškog dokumenta Republike Srbije.