Otežani uslovi žetve u Šumadiji – prinosi niski, kvalitet loš
I u Šumadiji je žetva pšenice i ostalih strnih žita ove godine neobično dugo trajala. Na 20.000 hektara u Šumadiji ona još uvek nije završena, a prema rečima ratara i stručnjaka, osim niskih prinosa, loš je i kvalitet pšenice.
U Šumadiji je žetva pšenice i drugih strnih žita umesto 7-10 dana trajala čitav mesec. Kako prenosi RTV, na pojedinim parcealama ona još nije završena, a ratari se već sada suočavaju sa smanjenim i lošim kvalitetom prinosa što će itekako uticati na otkupnu cenu pšenice.
Prema rečima savetodavca za ratarstvo Dobrivoja Popovića, žetva još nije skroz završena, dodavši da je ostalo da se požnje oko 30% površina. On dodaje da je kvalitet zrna nizak za mlinsko-pekarsku industriju, to jest da je na granici da li može da se upotrebljava ili ne za proizvodnju hleba i drugih pekarskih proizvoda. Popović napominje da će pšenica lošijeg kvalitata moći da se iskoristi, ali ne za ljudsku upotrebu, nego za ishranu stoke.
Kvalitet pšenice slab – najveću deo ide u stočnu hranu
Poljoprivrednik iz sela Lužnice, kod Kragujevca, Milan Živanović, završio je žetvu pšenice na površini od 8 hektara. Kako tvrdi, on ne pamti lošiju godinu za pšenicu jer je i sama žetva prošla otežano, dok su pojedine biljke zbog vlažnosti počele i da klijaju. Živanović kaže da je pšenica bila loša. Njemu je po hektari izašlo negde oko 5 tona izašlo, a trebalo je da prinos bude mnogo veći. On naglašava da pšenica sada nije vlažna. Gledali su je i proveravali da ne bude na gomili i skladištili je na debljini 100-120 cm. I otkup hlebnog zrna ide loše jer je kvalitet loš kvalitet, pa će njen veći deo otiću u stočnu hranu, a cena pšenice takvog kvaliteta kreće se 9-12 dinara po kilogramu.
Okopavine za sada odlično napreduju
Za razliku od pšenice i strnih žita, okopavine u Šumadiji, odlično napreduju. U prvom redu se to odnosi na kukuruz i suncokret, koji se nalaze u fazi nalivanja zrna. Savetodavac Dobrivoje Popović tvrdi ističe da u zemljištu ima dovoljno je vlage. Biljka kukuruza, odnosno taj klip koji nosi prinos kao i kod suncokreta glava, ima u sebi jedan fiziološki rastvor sa dominacijom vode odnosno vlage i tek treba da se vidi da li će to preći biohemijski u suvu materiju adekvatnu u korelaciji koliko je potrebno za taj odnos da bude maksimalno donesena suva materija. Međutim, napominje Popović, to sve zavisi upravo i od agrometeroloških uslova u nadolazećem periodu.
Autor fotografije: Mishael Illuchine
