Evropljani podržali borbu protiv plastičnih kesa

Karmenu Vela, komesar Evropske unije za životnu sredinu, pomorska pitanja i ribarstvo dao je intervju za majski broj CSOnnect biltena.

U fokusu ovogodišnje Zelene nedelje u EU biće načini na koje EU pomaže gradovima da postanu bolja mesta za život i rad. Na koji način se u tome mogu prepoznati i dugoročni ciljevi EU u oblasti životne sredine?

Preko dve trećine populacije živi u evropskim urbanim prostorima, u kojima se koristi oko 80% energije i ostvaruje do 85% BDP. U tim područjima su skoncentrisani ljudi, novac, trgovina i industrija, a tu je i najveći evropski potencijal za rast. Ovi prostori su i laboratorije za budućnost: oni se mogu izmeniti tako da se smanji ekološki otisak, da se smanji njihovo korišćenje resursa, poboljša kvalitet vazduha i krene ka cirkularnoj ekonomiji. Ova područja su najvažnija za ostvarivanje ciljeva politike zaštite životne sredine. U Zelenoj nedelji posvećenoj gradovima želimo da prikažemo kako se razvijaju politike u vezi sa kvalitetom vazduha, bukom, prirodom i biodiverzitetom, politike upravljanja otpadom i vodnim resursima, i da angažujemo lokalne vlasti i građane i ohrabrimo ih da podele svoju viziju održivih gradova.

Skoro ste izjavili da „nije luksuz da našu privredu učinimo zelenijom“, a da države kandidati takođe moraju da preuzmu i da delotvorno sprovode celokupno zakonodavstvo EU. Kao što znate, Srbija je u procesu pripreme pregovaračke pozicije za pregovaranje u okviru pregovaračkog poglavlja 27. Možete li nam dati komentar na trenutno stanje u Srbiji kao državi kandidatkinji? Koliko smo udaljeni od delotvornog sprovođenja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine i da li Srbija treba da ubrza proces pregovaranja u ovoj oblasti?

Srbija je na dobrom putu u pregovorima o pristupanju. Već je otvorila 12 poglavlja i privremeno zatvorila 2 poglavlja. Srbija se trenutno intenzivno priprema za otvaranje poglavlja o životnoj sredini. Možemo videti da Srbija dobro napreduje u mnogim oblastima, naročito u usklađivanju zakonodavstva, ali primena i sprovođenje propisa i standarda u životnoj sredini treba dosta da se poboljša. Kada je reč o tome, mi uvek kažemo da je „kvalitet definitivno mnogo važniji od brzine“.

Neke od „novih“ država članica su pristupile EU, a nisu zadovoljile kriterijume u vezi sa životnom sredinom i dogovorile su dugačke prelazne periode u određenim oblastima. Šta Srbija i ostale države kandidati mogu da nauče od svojih suseda i država članica?

Ne postoje prečice za članstvo u EU. Buduće države članice moraju biti spremne da preuzmu i delotvorno sprovedu celokupno EU zakonodavstvo, uključujući i propise iz oblasti životne sredine. Stoga države kandidati koje žele da pristupe EU moraju biti u potpunosti spremne da sprovedu pravne tekovine EU, i to od „prvog dana“ članstva. Prelazni periodi moraju biti samo izuzetak, ograničeni u trajanju i u obimu, i dobro opravdani. Mnogo je bolje planirati unapred i uraditi domaći zadatak odmah sada, bez odlaganja. Pitanja vezana za životnu sredinu su blisko povezana sa ekonomskim razvojem i kvalitetom života građana Srbije. Zbog toga, što se pre time pozabavite – to bolje. To je lekcija koju smo naučili iz prethodnih pristupanja.
Koja evropska država bi mogla da bude uzor Srbiji kada je reč o zaštiti životne sredine, ako se uzmu u obzir izazovi sa kojima se Srbija trenutno suočava?

Mislim da ne postoji jedna izdvojena zemlja na koju Srbija treba da se ugleda. Susedne EU države mogu možda biti ti ugledni primeri zbog zajedničkih prekograničnih izazova i geografske bliskosti. U zavisnosti od područja životne sredine, bilo da je to otpad, voda, vazduh ili zaštita prirode, preporučujem vam da se ugledate na države članice koje su primenile najbolje prakse u rešavanju izazova vezanih za životnu sredinu. Ovo mogu biti nove države članice EU, ili one čije su teritorija, stanovništvo ili geografija slične Srbiji. Mislim da će vam biti korisni naši Izveštaji o pregledu sprovođenja u životnoj sredini (Environmental Implementation Review Reports) koji ističu primere najbolje prakse u primeni propisa iz oblasti životne sredine.

Upotreba jednokratnih nepovratnih plastičnih predmeta će uskoro biti ograničena novim propisima EU. Kakve su prognoze za budućnost kada je reč o smanjenju upotrebe plastike na evropskom nivou? Ovih dana smo svedoci da se u Srbiji preduzimaju prvi koraci ka smanjenju upotrebe plastičnih kesa, jer je jedan od najvećih supermarketa najavio da će početi da ih naplaćuje. Neke reakcije nisu bile baš pozitivne, jer su aludirale na to da ovaj supermarket time samo povećava svoj prostor za zaradu. Šta je potrebno da bi se po tom pitanju promenilo mišljenje javnosti?

Svedoci smo velike promene u svesti o plastici. Širom Evrope, ljudi su zabrinuti zbog njenog uticaja na životnu sredinu i na zdravlje. Dozlogrdio im je taj pristup plastici koja se baca i to je sve očiglednije. Postoji prava glad za promenom, i ljudi žele da zaustave plastiku kako ne bi završila u našim vodama, našoj hrani, pa čak i u našim telima. Kampanje ili televizijski programi za podizanje nivoa svesti su naročito tome doprineli. Setite se samo veoma uspešne BBC serije „Plava planeta“. Kada budu uvedene nove mere, građani moraju da budu informisani, mora da postoji transparentnost u vezi sa razlozima koji stoje iza tih mera, ciljevima i uticajem koje će te mere imati. To će doprineti boljem prihvatanju novih pravila, što možemo videti na primeru plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu: 72% Evropljana kaže da je smanjilo njihovu upotrebu u poslednje dve godine.

Nedavno je Evropski sud pravde presudio da je Poljska neprekidno kršila evropske standarde o zagađenju vazduha, što je dovelo do skoro 50.000 smrtnih slučajeva u zemlji svake godine. U januaru je Evropska komisija upozorila drugih devet država članica da može pokrenuti sudski postupak ako ne budu predstavile „dodatne uverljive, pravovremene i delotvorne mere“ kako bi se rešili problemi zagađujućih materija u vazduhu. Imajući u vidu ove primere, molimo Vas recite nam kakve instrumente i mehanizme Unija koristi kako bi se ovo rešilo na delotvoran i odgovarajući način?

Mi smo veoma zabrinuti zbog velikog nivoa zagađenja, naročito u gradskim područjima, i nastojimo da pomognemo državama članicama da obezbede da vazduh koji dišu njihovi građani bude čist. Ovo ostvarujemo kroz niz aktivnosti: obezbeđujemo forume za strukturirane dijaloge, kao što su Forum o čistom vazduhu ili Bilateralni dijalozi o čistom vazduhu. Čist vazduh je i područje fokusa Programa Evropske unije za gradove (EU Urban Agenda). Obezbeđujemo finansijsku pomoć kroz različite EU programe finansiranja, kao što su strukturni fondovi ili LIFE program, ili kroz poseban instrument kolega-kolegi (peer-2-peer) kojim se finansira direktna razmena primera najbolje prakse između nacionalnih stručnjaka. I pored svih ovih „šargarepa“, s vremena na vreme moramo da koristimo „štap“ – ako države članice neprekidno krše pravila o kvalitetu vazduha. Pokrenuli smo dosta postupaka zbog povrede koji se najviše odnose na NO2 i PM10. Zbog toga se trenutno vodi 30 postupaka protiv 20 država članica.