Četvrta generacija povrtara u porodici Stevanović

Porodica Stevanović iz sela Sedlare, koje pripada opštini Svilajinac, već generacijama se bavi proizvodnjom rasada i povrća. Znanje i iskustvo u ovoj proizvodnji prenosi se sa kolena na koleno.

Naš sagovornik je Stevan, koji pripada četvrtoj generaciji povrtara u ovoj porodici. Stevan je student Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, na smeru ratarstvo i povrtarstvo. Znanje stečeno na fakultetu koristi da poboljša proizvodnju, ali kaže da je od velikog značaja porodično iskustvo. „Veoma je bitno i iskustvo koje stičem od mojih roditelja i dede koji su u ovom poslu već dugi niz godina, koji mi ukazuju na koje stvari da obratim pažnju. To na fakultetu ne može da se nauči. Bez njih bi bilo teško odmah posle fakulteta ući sam u ovaj biznis.“

Proizvodnja različitih vrsta rasada i povrća

Na porodičnom gazdinstvu Stevanovića gde se odvija proizvodnja rasada i povrća, deo proizvodnje je pod otvorenim nebom, a deo u plastenicima.
„Proizvodnja rasada se obavlja na površini od 15 ari u 2 plastenika koja su spojena i koja nam isključivo služe za setvu, a kasnije za pikiranje, jer su u potpunosti opremljeni za ovu namenu. Plastenici su snabdeveni grejanjem tokom hladnih i zimskih dana. Od povrća proizvodimo: papriku, paradajz, krastavac, kupus, krompir, šargarepu. Površina pod paradajzom pod folijom je 15-20 ari, pod paprikom je od 15-20 ari pod folijom, a na otvorenom polju 50 ari. Krastavac obuhvata površinu pod folijom 7-10 ari i na otvorenom polju 10-15 ari, kupus pod folijom 10 ari, na otvorenom polju 1 ha, krompir 50 ari i šargarepa 5 ari“,objašnjava naš sagovornik. U proizvodnju je uključena cela porodica, a po potrebi se angažuje i dodatna radna snaga.

Deo proizvoda Stevanovići prodaju kod svoje kuće, a deo na pijacama u Svilajincu, Despotovcu i Petrovcu na Mlavi. Trenutne cene rasada su: paradajz 40-50 din po struku, paprika 50-60 din, kupus 15-20 din.

Visoki prinosi zahvaljujući Resavi i pogodnoj klimi

Porodica Stevanović živi pored reke Resave, za koju Stevan u šali kaže da nekad plavi, a nekad hrani. Prema njegovim rečima ovaj kraj je veoma pogodan za povrtarsku proizvodnju, naročito zbog reke koja olakšava snabdevanje vodom. Pored toga, na dubini od 4m ispod zemlje se nalazi voda do koje se lako dolazi bušenjem i postavljanjem cevi. Sunčani periodi i klima su veoma povoljni.

Uprkos povoljnim prirodnim uslovima za ovu vrstu proizvodnje, veliki deo stanoviništva iz ovog kraja se odselio u inostranstvo. Iz iskustva svoje porodice Stevan kaže da od ovog posla može dobro da se zaradi, ali uz puno ulaganja novca, rada, pažnje i nege.

Za uspešnu proizvodnju osnova je kvalitet

Stevan tvrdi da je za uspešan posao potreban na prvom mestu kvalitet, a pored toga poštenje i ljubazna usluga. O planovima za budućnost kaže: „Planiramo da proširimo proizvodnju i da izvozimo za inostranstvo, a takođe i da snabedevamo i veće markete.“ Za kraj, Stevan potencira da treba kupovati domaće poljoprivredne proizvode, zato što su neuporedivo kvalitetniji. On takođe ukazuje i na značaj poljoprivrede za našu zemlju.

„Nama uvoz hrane ne treba. Leskovac, Trstenik, Sabac, Vojvodina mogu da snabdevaju celu Srbiju. Poljoprivredni proizvođači u Srbiji proizvode zdravu hranu i zato treba da se kupuju domaći proizvodi“, na kraju poručuje ovaj mladi poljoprivrednik.

Autorka: Julijana Mijajlović