Eksperti postavljaju evropske standarde za “zelene obveznice”
Brisel, 31. januar 2018. – EU sistematizacija održivosti, defefinicija proritenih investicija, pojašnjenje investitorskih oblasti i određivanje „zvaničnih“ evropskih standarda za zelene obveznice samo su neke od preporuka stručnjaka koje su predate Evropskoj komisiji 31. januara.
Zvaničnik Komisije je rekao da je cilj izveštaja EU Grupe za održivo finansiranje da ekonomiju bloka „postavi na viši nivo održivosti“. Suprotno izlasku SAD iz Pariskog ogovora, Evropa je odlučila da učini korak napred kako bi garantovala mobilitzaciju više izvora za ‘zelene’ proizvode.
Prema rejtingu Standard & Poor agencije, od tržišta zelenih obveznica se očekuje rast iznad 30% u 2018. kako bi dostiglo vrednost od 300 milijardi dolara. U 2017, većina zelenih obveznica, oko 60 milijardi dolara, izadata je u Evropi. Ali, sve je to kap u moru.
Grupa koju čini 20 članova preporučuje da finansijski sektor Evrope ubuduće integriše veće troškove za zaštitu sredine i usmeri više fondova u održivo finansiranje.“Naš ekonomski model ne funkcioniše kako bi trebalo,“ rekao je Kristijan Timan, šef Grupe. „Finansijski sektor ima glavnu ulogu„, rekao je novinarima uoči orezentacije izveštaja.
Pariski dogovor o klimatskim promenama potpisan je decembra 2015, i u njemu je po prvi put prepoznata ključna uloga finansijskog sektora u smanjenju štetnih efekata klimatskih promena.
Kako je apetit za ulaganje u „zelene“ proizvode u Evropi rastao, Grupa je Komisiji preporučila da razvije zvanične evropske standarde i etikete održivosti kako bi osigurala da fondovi doprinose ciljevima zaštite životne sredine. Kao prvi korak u tom smeru, Grupa predlaže uspostavljanje EU standarda za zelene obveznice, posle koga bi došla etiketa EU zelene obveznice kao druga faza.
Kako bi se dobila ta etiketa fondovi moraju biti „ekskluzivno“ korišćeni za finansiranje ili refinansiranje zelenih projekata, u skladu sa novom EU sistematizacijom održivosti. Kao dodatak, ‘zelena’ obveznica bi odgovarala standardu.
Uspostavljanje sistematizacije je jedan od prvih prioriteta u osiguravanju “tržišne doslednosti”, objasnio je Timan.
„Ako će Evropa da mobiliše kapital do nivoa održivog razvoja, treba joj tehnički snažan sitem klasifikacije kako bi na tržištu jasno objasnila šta je to ‘zeleno’ ili ‘održivo’. To bi povećalo tržišnu efikasnost i usmerilo fondove ka održivim projektima, izbegavajući ‘ekomanipulaciju’.“
Timan je objasnio da je Grupa takođe razjasnila i obaveze investitora. „Njihova obaveza nije samo korist u kratkom vremenu, već i izazovi na duge staze,“ rekao je. Tenzije između ‘kratkoričnosti’ koja je deo DNK finasijskih tržišta, i „dugotrajnosti’ je jedan od izazova s kojim se treba suočiti,“ dodao je.
U tom smislu, izveštaj sugeriše da se obrati pažnja na tržišne repere obveznica i deonica koji se koriste u proceni učinka tržišta i portfolija. Ovi indikatori imaju „indirektan ali značajni uticaj“ na protok kapitala, kaže se u izveštaju, ali „nisu obavezno u skladu sa održivim ciljevima.“
Grupa preporučuje uvođenje veće transparentnosti i dugoročnoe perspektive u skladu ekoloških ciljeva sa pomenutim reperima.
Komisija je bila zadovoljna izveštajem. „Prevazišli su naša očekivanja„, rekao je jedan zvaničnik. U prvoj polovini marta očekuje se akcioni plan koji će uključiti i deo predloga Grupe.
Komisija je još septembra 2017. predložila davanje više ovlašćenja Evropskoj supervizorskoj upravi da privatni kapital usmeri ka zelenim investicijama.
Jedna od ideja je da Uprava evropskih tržišta vrednosnim pairima, Evropsko telo za osiguranje i profesionalno penzijsko osiguranje i Evropska bankarska uprava kontrolišu kako finansijske institucije „identifikuju, izveštavaju i odnose se“ prema ovim faktorima kako bi osnažili „finansijske vredenosti i stabilnost“.
Predlog trenutno razmatraju zakonodavci. Zvaničnici su istakli da preporuke Grupe ne zahtevaju menjanje mandata ESA koji je „vrlo pozitivno odgovorio“ na njih. Izvršne vlasti EU takođe prate tretman kapitala koji se izdvaja za zelene investicije.
Potpredsednik Komisije Vladis Dombrovskis zadužen za finansije, kaže da Komisija „pozitivno gleda“ na ove ideje. Ali institucja procenjuje kako da to primeni bez ugrožavanja finansijske stabilnosti i održavanja harmoničnog pristupa na nivou EU, prenosi Euractiv.
