Klimatske promene nisu jedini krivac: Šta uzrokuje vreli talas od Alžira do Arktika?
Severna hemisfera trpi previsoke temperature, a klimatske promene nisu jedini razlog, upozorava „Gardijan“. Prošle nedelje vlasti u Švedskoj su izdale neuobičajeni poziv za međunarodnu pomoć u sprečavanju sve većih požara koji poslednjih dana izbijaju širom te države. Nakon više meseci bez kiša, uz visoke temperature koje su trajale nedeljama, šume u celoj zemlji su se pretvorile u buktinje, piše britanski Gardijan. Rezultati su bili zastrašujući. Izbio je niz šumskih požara, a do prošle nedelje je više od 50 šuma bilo u plamenu, od kojih su mnoge u arktičkom pojasu. Država poznata po hladnom i snežnom vremenu našla se u neizbežnoj borbi sa požarima te je bila prinuđena da potraži međunarodnu pomoć.
Nezapamćen toplotni talas u Kanadi Možda je, navodi Gardijan, najveći uticaj intenzivne vrućine mogao da se oseti ove godine u Kanadi gde su temperature u periodu od 18 dana u Torontu bile iznad 30 stepeni. Naučnici navode da su se ove godine na Zemlji poklopili faktori koji su toliko moćni da premašuju snagu čak i klimatskih promena. Desetine ljudi umrlo je od posledica izrazito toplog vremena. Kako pišu mediji, mrtvačnica u Montrealu je prepuna, zbog čega su mnoga tela preminulih zbog visokih temperatura morala da budu smeštena u druge delove grada. Prema rečima glavnog gradskog patologa, Montreal nikada do sada nije imao sličan problem.
Kako navodi list, na severnom delu naše planete toplotni talasi su postali uobičajena pojava uzrokujući na desetine smrtnih slučajeva, požare i suše. Širom severne hemisfere, u Severnoj Americi, na Arktiku, Severnoj Evropi i Africi zabeležene su rekordno visoke temperature.
Meteorološka stanica u Alžiru u Sahari zabeležila je temperaturu od 51,3 stepena Celzijusovih, što je najviša temperatura ikada zabeležena u Africi. U Japanu gde su temperature dostigle 40 stepeni, stanovništvo je pozvano na predostrožnost nakon što je broj umrlih od vrućina dostigao 30, a hiljade ljudi je smešteno u bolnice.
U Kaliforniji je povećana upotreba klima-uređaja do te mere da je došlo do nestašica struje.
Od vreline u Velikoj Britaniji istopio se krov Naučnog centra u Glazgovu, dok su travnjaci širom zemlje sprženi. Trenutni toplotni talas postao je globalni problem, navodi Gardijan.
Ipak, i dalje nije jasno zašto je toliko lokacija na severnoj polulopti zahvaćeno ovakvim vremenom. Većina naučnika ukazuje na niz faktora u vezi sa globalnim zagrevanjem, ali drugi upozoravaju da postoji i nešto više.
„Poslednjih nedelja izmerene su neke ekstremno visoke temperature. Ipak, ne treba precenjivati mogućnosti klimatskih promena, jer je jasno da utiču i drugi faktori“, naveo je Dan Mičel sa Univerziteta u Bristolu. Jedan od tih faktora je strujni tok, jezgro jakih vetrova na osam do 11 kilometara iznad površine Zemlje koji duvaju sa zapada na istok, i upravljaju vremenskim prilikama širom sveta. Ponekad kada su intenzivni, ti vetrovi donose oluje, a kada su slabi donose mirne dane, i to se trenutno dešava.
„Strujni tok je trenutno vrlo slab, a rezultat toga je da se visok atmosferski pritisak dugo zadržava na istom mestu“, istakao je Mičel. Drugi faktori koji stvaraju meteorološke uslove i koji su doveli do ovakvih vrućina obuhvataju značajne promene temperatura površine mora u severnom Atlantiku.
„Ovo je deo fenomena poznatog kao atlantska višedecenijska oscilacija. Zapravo, situacija je slična onoj iz 1976. godine, kada smo imali slične temperature na Atlantiku i nepromenljiv strujni tok. I naravno, ova godina je bila jedna sa najviše suša, najviše sunčanih dana i najtoplijih leta u Velikoj Britaniji u 20. veku“, rekao je profesor Adam Skejf, iz Kancelarije za meterorologiju.
Ipak, jedna je ključna razlika između ove i 1976. godine, istakao je profesor Tim Ozborn, direktor Klimatske istraživačke jedinice sa Univerziteta Istočne Anglije.
„Osnova na kojoj ovi efekti danas funkcionišu je danas drastično drugačija. Od 1976. godine imali smo više decenija globalnog zagrevanja, zbog rasta emisije ugljen-dioksida, što je značajno povećalo globalne temeprature“, naglasio je Ozborn. Rezultat je da će svaki fenomen, poput slabljenja strujnog toka, imati izraženiji efekat nego pre 40 godina. Naučnici ističu da će toplotni talasi postati češći i da će se pogoršati, kako raste i emisija ugljenika, a problem se neće zadržati samo na kopnu.
„Imamo i morske toplotne talase širom sveta. Na primer, prošle godine je došlo do morskog toplotnog talasa koji je udario u obalu Australije. Opustošio je ogromne delove Velikog koralnog grebena. Ove pojave postaju sve češće i intenzivnije, poput onih na kopnu“, objasnio je Majkl Borouz iz Instituta za okeanografiju u Škotskoj.
Autor fotografije: Alberto Tonini
