Legalno gajenje kanabisa uz dozvolu
Za uzgoj industrijske konoplje vlada sve veće interesovanje. Uzgoj ove biljke starijim generacijama nije nikakva nepoznanica, dok je mladi i dalje poistovećuju sa indijskom konopljom i nemaju znanje o njenom značaju.
Veliko interesovanje za njen uzgoj vlada zbog velike popularnosti preparata na bazi kanabisa, koji se koriste u medicinske svrhe, a osim toga od konoplje se može dobiti jako veliki broj proizvoda koji imaju široku primenu, a koji nemaju štetan uticaj na životnu sredinu. Interesantno je da se cela biljka konoplje može iskoristiti u različite svrhe, što predstavlja veliku poslovnu šansu za buduće proizvođače.
Razlika između industrijske i indijske konoplje
Pre svega potrebno je ukazati da industrijska konoplja i marihuana tj. indijska konoplja pripadaju istoj vrsti, s tim što se razlikuju u sorti. Glavna razlika između ove dve sorte je u sadržaju psihoaktivne supstance THC-a (što je skraćenica za delta-9-tetrahidrokanabinol), gde industrijska sadrži do 0,3%, a sa druge strane marihuana 10% i više.
Konoplja nije nova, već je biljka koja ima dugu tradiciju uzgoja u našoj zemlji. Trenutno su površine pod konopljom jako male, ali se iz godine u godinu povećavaju, gde je pre dve godine uzgajana na 60 ha, a prošle godine na 170 ha. Iz velikog broja udruženja koja se zalažu za proširenje površina pod konopljom ukazuju da je u svetu prisutna velika tražnja za proizvodima na bazi ove biljke.
Dozvola za gajenje industrijske konoplje
Ministarstvo poljoprivrede je još 2013. godine formulisalo Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje (Canabis sativa L), gde piše da je dozvoljeno gajenje onih sorti koje sadrže manje od 0,3% supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola. Za legalno gajenje industrijske konoplje, potrebna je posebna dozvola Ministarstva poljoprivrede, za koju se podnosi zahtev pre setve i kako je pravilnikom propisano, najkasnije do 30. aprila tekuće godine.
Zahtev treba da sadrži:
1. Podatke o pravnom, odnosno fizičkom licu;
2. Svrhu gajenja konoplje;
3. Podatke o parceli (vlasništvo, osnov korišćenja, katastarska opština, potes, broj katastarske parcele i površina na kojoj se planira gajenje konoplje);
4. Podatke o semenu konoplje koje će se koristiti za setvu (naziv sorte, kategorija i količina semena);
5. Planirani datum setve i žetve;
6. Izjavu podnosioca zahteva da je upoznat sa odredbama člana 87. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS“, broj 99/10);
7. Datum podnošenja zahteva i potpis podnosioca zahteva.
Proizvođač je u obavezi da dozvolu za gajenje konoplje čuva godinu dana od dana njenog izdavanja, kao i original računa o kupljenom semenu, deklaraciju o kvalitetu semena sa vidljivim podacima o dorađivaču, odnosno uvozniku, količinama i sorti kupljenog semena konoplje, originalnu ambalažu u kojoj je seme konoplje bilo upakovano, etiketu sa pakovanja semena konoplje.
Široka primena industrijske konoplje
U medijima se mnogo puta govorilo o lekovitosti ulja dobijenog na bazi industrijske konoplje, gde su se vodile brojne polemike suprostavljenih strana i mišljenja. A osim u medicinske svrhe, brojna udruženja ukazuju na višestruku upotrebu ove biljke, a pored toga i njenu isplativost.
Pa tako, kanabis se može koristiti za proizvodnju papira, gde sa jednog hektara daje 4,7 puta više biomase za proizvodnju papira od bilo koje druge vrste drveta. Kanabis je biljka sa najvećim procentom celuloze. Kanabis se takođe koristi u građevini. Građevinski materijal dobijen od kanabisa karakteriše se elastičnošću i čvrstinom, a pored toga njegova upotreba nema negativan uticaj na životnu sredinu. Vlakna konoplje koriste se za proizvodnju drvenih panel ploča, plastike i konopca. Konoplja se može koristiti i za proizvodnju biogoriva, tekstila. Prema nekim procenama, od konoplje se može dobiti nekoliko desetina hiljada kvaltitetnih proizvoda koje imaju ekološki značaj.
Autorka: Julijana Radenković
